Shop Forum More Submit  Join Login
TUGA



Kiša je padala. Miris kanalizacije se širio uskim ulicama ovog velikog grada. Osecam miris natrule pizze dok prolazim pored kontejnera. Ugledah čoveka koji leži pored njega. Smrdio je na urin. Mora ja se upišao dok je zaspao u pokušaju da se ubije trećerazrednim konjakom koji mu je virio iz prednjeg džepa iscepanog kaputa.
Uvek sam se mučio sa pitanjem zašto ljudi to sebi rade. Svaki dan vidim nekoliko takvih koji leže u mračnim sokacima skrivajući se u senkama strospratnica u gusto naseljenom delu grada. Nikad mi nije prijao taj kraj. Zaudarao je, a kakofonija sa ulice me je često dovodila skoro do ludila. Da nije bilo Danijela nikad nebi uspeo sam u ovom gradu.
Ah Danijel. Čovek sa kojim želim da provedem ceo svoj život. Voleo sam ga jako. A i on je mene.
...a i on je mene...
Barem sam tako mislio dok me nije izgurao iz kola u predgrađu grada i odvezao se svojim rasklimanim Volvom. Trcao sam za autom, ali bez uspeha. Tada je i kiša počela. Uvek sam mislio da kiša nema miris ali ova je imala. Mirisala je na metal. Loš miris.
Nisam znao put nazad do stana ali ću se snaći nekako.
Zasto je to uradio? Zašto? Uvek sam mislio da sam poseban. Da me je voleo više nego bilo ko drugi. Nemojte me pogrešno shvatiti. Nisam ja bio neko koga ljudi ne vole. Jednostavno Danijel nije imao strpljenja sa drugim ljudima. Ali nekada nije bilo tako.
Sećam se kad su me prvi put doveli do njega. Bio sam još dosta mlad. Nikad nisam zaboravio taj prvi trenutak kad sam ga ugledao. Plave oči i taman ten. Zavoleo sam ga odmah. Ubrzo sam prešao da živim kod njega u stanu. To je bio lep stan. Velik i sa puno soba i prozora. A sada...a sada obična soba sa krevetom i stolicom.
Nešto se Danijelu bilo dogodilo. Sećam se toga. Stojao sam kod stepenica kada je Danijel uzeo jedan papir od čoveka u crnom. Sutradan smo se iselili. Posle toga smo se selili često i svaki put je smeštaj bio sve manji i sve ružniji.
Prošlo je dosta godina od tada. Naša ljubav je postala sve jača i bili smo svakim danim sve više i više vezani jedno za drugo. Mislio sam da će to trajati do naše smrti. Ali prevario sam se.
Evo stigao sam do prvog bulevara. Neonske reklame se pale kako noć pada. Puno ljudi i puno loših mirisa. Naježio sam se. Naježio sam se kao i što se Danijel naježi uvek kada mu naslonim glavu na njegova gola prsa. Ima je dlakava prsa ali mi nije smetalo. Obožavao sam njegov miris i uvek sam voleo da budem pored njega. Uživao sam u trenutcima kada sam se budio pored njega i prvim pojupcem u čelo koji bi mi tada dao.
Od Danijele, zašto si me sada ostavio tako daleko od te male sobice koju nazivaš kućom?
Nisam voleo tu sobu. Bila je stara i prašnjava. Ali dok je on bio tu uvek je bilo nekako lakše. Nisam voleo ni boju zidova i pogled kroz prozor koji nije pokazivao nista sem zida susedne zgrade. Bilo je to depresivno mesto. Možda je zato Danijel zadnjih godinu dana otkad živimo tu bio tako tužan. Osećam ja to. Osećam...
Aha. Evo ulice koju poznajem. Često sam ovuda išao kada sam išao sa Danijelom u park u šetnju. Voleo sam te trenutke. Išli smo često. Čak i po kiši. Nije mu smetala. Ali sada mi ova kiša smeta iako me podseća na trenutke sreće u tom parku.
Uspeo sam da nadjem zgradu gde smo živeli. Noć je već uveliko pala. Utrčao sm u zgradu u kojoj nije bilo ni lifta ni portira. Trčao sam 10 spratova do stana broj 1088. A onda sam stao...
Stao sam jer sam osetio strah i bol koji dopire kroz vrata te sobe. A onda sam čuo taj zvuk. Pukao je u mojim ušima kao najjača petarda. Oskočio sam od vrata u strahu i udario u susedni zid u hodniku. Šta je to bilo? Nikad nisam čuo nesto tako jako.
A onda sam primetio da su vrata odškrinuta. Lagano sam ih gurnuo.
Strah. Bol.
Video sam Danijela. Oh kako je lep. A onda sam video tamnu fleku na idu iza njega. Tada sam osetio miris krvi. Težak i metalni miris, kao miris one kiše koja je padala napolju. On je beživotno sedeo na krevetu dok se parče metala pušilo u njegovoj denoj ruci.
Primetio sam taj kez. Kez smrti. Usta su mu bila iskrivljena i krvava. Zubi su mu bili polomljeni a komadi mesa koji su nekada pedstavljali jezik su visili u parčićima kroz otvor imedju usana.
Zadah smrti.
Lagano sam prišao. Bojao sam se. Zacvileo sam od bola i tuge. Oh moj Danijele. ZAŠTO ?! ZAŠTO?!
Legao sam pored njega na krevet dok je kroz prozor dopirao glas sirena. Naslonio sam glavu na njegovo krilo. Krv iz njegovih usta mi je kapala na kozu. Nisam mario. Udisao sam vazduh polako. Znao sam šta se desilo. Bio sam potpuno svestan.
Čuo sam korake uz stepenice. Proklete stepenice. Da ih nije bilo toliko nebi zakasnio.
Onda sam zatvorio oči.
Čuo sam lupanje nekog na vrata i reči nepoznatog čoveka:
- Gospodine Danijel, ovde inspektor John, možemo li da udjemo....oh bože...brzo pozovite hitnu pom....
Dalje ništa nisam čuo. Osetio sam jak bol u grudima i onda sam umro. Laka smrt ali težak razlog. Umro sam znajući da nemogu da živim bez Danijela; znajuci da ga nikad neću više videti. Oh Danijele...zbogom. Volim te !

***

Mračna prostorija inspektora Johna u policijskoj stanici broj 87. Tanki dim cigare se diže sa stola dok Josh grabi fasciklu iz ormana. Na njoj piše ’’ Danijel Tomason - samoubistvo’’. Otvara fasciklu i dodaje je svom pomoćniku Sojeru. Sojeru je ovo prva godina kao detektiv i John želi da mu pomogne koliko može.
- To je onaj slučaj sto sam ti pričao. Ubio se čovek jer nije imao da plati zelenašima. To je naš sledeći slučaj. Moramo uhvatiti tog čoveka, Smitha. Moramo prekinuti njegov lanac zelenaša i njegovih pomoćnika. - kaže John
- Ali gospodine, nemožemo graditi taj slučaj na slučaju ovog samoubistva. Niako to nećemo moći da dokažemo na sudu da su ova dva slučaja povezana.
- Znam – kaže Joshn umorno – ali moramo to nekako prekinuti.
Sojer ugleda jednu sliku i primećuje na njoj da ima još neko pored preminulog Danijela.
- Gospodine, sta ste uradili sa ovim telom. Šta se tu desilo.
Joshn uzme kaput sa čiviluka i krene da ga oblači:
- Ah da. Našli smo tog psa kako leži njemu u krilu. Sigurno ga je otrovao da mu skrati muke jer Danijel nije imao nikog da čuva tog psa. Šinteri su ga odneli i bacili na smetlište. Steta za psa. Bio je bas očuvan. Ko bi reko da čovek sa toliko malo para može da se stara o tak orasnom psu. – kaže Josh izlazeći iz svoje kancelarije.
Sojer je samo zatvorio fasciklu i vratio je u ladicu i požuri sa svojim šefom zalupeći vrata jače nego što bi možda trebao.
POGOVOR.
Psi su dive životinje. Koliko god da ih tučete i kinjite, koliko god da ih zapostavljate i koliko god da vas mrzi da ga redovno hranite, šetate i igrate sa njima, znajte da je to jedino živo biće koje će i posle svega toga uvek dotrčati do vas mašući repom od sreće što vas vidi kad se umorni vratite sa posla.



===========
Napomena pisca: namerno sam celu ovu pricu napisao iz ugla psa. Pas je ovde glavni protagonista i on je taj koji koji prica ovu pricu.
Od njegovog izbacivanja do kola do lagane smrti u krilu svog gazde, Danijela, pas pokazuje neverovatnu ljubav prema njemu iako je bio odbacen iz njemu nepoznatih razloga.
Hteo sam da pokazem ljubav najboljeg covekovog prijatelja prema gazdi.
Da li je pas otrovan ili je umro od tuge ?! - Taj zakljucak ostaje na vama.
Add a Comment:
 
:iconkaylanna:
Kaylanna Featured By Owner Oct 1, 2007
Ne samo da fino pišeš, kao što sam prošli put rekla-odlično ti ide! :)
Priča je prelijepa, u svakoj rečenici se osjeti količina emocija koje si u njih unio...
Imaš psića, pretpostavljam? :giggle:
Reply
:iconhi-end:
Hi-End Featured By Owner Sep 4, 2007
to je super
ova prica je prva koju sam posle 3-4 godina citao i da mi se svidela

"I'll go trought the Hell with you,
would you do the same for me?"
Reply
:iconfaithful-mind:
faithful-mind Featured By Owner Aug 17, 2007   Photographer
Sustaining Svision :jarksaber:
Reply
:iconlord-nosferatu:
Lord-Nosferatu Featured By Owner Aug 16, 2007  Professional General Artist
Dude this is way to great...to bad I donno teh language :lol:
Reply
:iconsilverblood-d:
SilverBlood-D Featured By Owner Aug 14, 2007   Traditional Artist
yo qz... veoma tuzna prica... znaci li to mozda da je pisac tuzan?
zao mi je, sto zivotinje (u ovom slucaju, a i uglavnom psi) ne shvataju da covek ne zasluzuje toliku ljubav jer je previse zaslepljen nebitnim stvarima (kao sto je novac,moc...) da bih uopste primetio tu ljubav i barem je ispostovao, ako ne i uzvratio...:( ko zna...mozda i shvataju,ali ipak nesebicno vole...ima takvih slucajeva i izmedju ljudi...
btw...nadam se da ces jednog dana izdati neku zbirku pa se valjda neces uobraziti kad ti budem trazila autogram... :D
trebala bih poceti da te zovem pervy the mighty writer! :p
Reply
:iconqzma:
Qzma Featured By Owner Aug 15, 2007
ne nisam tuzan..nego vidim svet oko sebe i kako je on nepravedan prema tim plemenitim zivotinjama koje se uvek nadju tu kada nam je najteze..da li mi o radimo kad je njima tesko?...NE...kad su bolesni ili stari bacamo ih negde daleko od svoje kuce, najcesce u neke njive gde nemaju ni hrane ni vode i ostavljamo ih da umru potpuno sami i bez ikoga od gladi ili zedji...
Reply
:iconsilverblood-d:
SilverBlood-D Featured By Owner Aug 16, 2007   Traditional Artist
ne ostavljaju ih svi...ewo ja imam 3 ljubimca (mozda cu uzeti i cetvrtog) i ne bi mi nikad palo na pamet da ih napustim i odbacim...previse mi je stalo do njih.
Reply
:iconsvision:
Svision Featured By Owner Aug 14, 2007
Very good. The only problem is that I can't understand Polish.
Reply
:iconqzma:
Qzma Featured By Owner Aug 15, 2007
its not polish..it's serbian :D
Reply
:iconsvision:
Svision Featured By Owner Aug 15, 2007
Aha, serbian, I could have known that :D.

*Svision :stupid:
Reply
:iconahmedqatar:
Ahmedqatar Featured By Owner Aug 14, 2007  Hobbyist Artist
I agree !
Reply
:iconla-kat:
LA-KAT Featured By Owner Aug 14, 2007  Professional General Artist
super!
Reply
:iconqzma:
Qzma Featured By Owner Aug 15, 2007
fala
Reply
Add a Comment:
 
×

More from DeviantArt



Details

Submitted on
August 14, 2007
File Size
7.4 KB
Thumb

Stats

Views
1,248
Favourites
5 (who?)
Comments
13
×